U razdoblju od 22. travnja do 29. travnja ovoga ljeta su školari i školarice Savezne gimnazije u Željeznom bili gosti svojim hrvatskim prijateljem u Zagrebu. Njeva partnerska škola Dr. Ivan Merz im je pod vodstvom profesorice Yvonne Jurin pripremila zanimljiv i zabavan program, tako da su dica s oduševljenjem svoje utiske i iskustva ovako opisala:
Ferdinand Schieber: Ljudi u Hrvatskoj su jako ljubezni. Naši tovaruši su nam pokazali jako čuda lipih mjestov. Navečer smo svenek bili jako trudni.
Lovro Čakarić: Zagrepčani su veseli i opušteni. Moj tovaruš i njegova obitelj su se jako skrbili za mene. Moj tovaruš živi u Prečkom, ko je lipo, ar ima čuda prirode tote. Ča mi se je najbolje vidilo je bilo, kad me je voda vodopada pošicnula.
Tina Bauer: Hrvati su gostoljubivi i pripravni na pomoć. Moja gost-familija se je jako potrudila, da učim jezik i da sve razumim, ča velu. Učitelji i učiteljice to ljubu, kada ča napišemo na gradišćanskohrvatskom jeziku. Ali ja mislim da je standardni jezik još lipši. Zagreb lipo sviti po noći.
Lukas Erber: Obitelj mojega partnera me je dobro primila. Kada sam prvi put vidio svoju gost-familiju, bio sam jako nervozan. Najdraže mjesto mi je bilo Art park, ki je blizu Uspinjače. Živio sam u lipom stanu u centru varoša. Putovanja busom i vlakom i pohod u Tehnički muzej su bili jako interesantni.
Michelle Müllner: Naši tovaruši su jako zanimljivi. Ljudi u Zagrebu ne znaju engleski. Zagrepčani moru jako dobro kuhati. Moja gost-obitelj je ljubezna. Ja još nikada nisam bila u Hrvatskoj, ali mjesta ovde su mi lipa. Osebito drag mi je Trg bana Jelačića, ar je po noći rasvićen. Hodanje po nacionalnom parku Plitvička jezera bilo je mučno.
Sofia Bunyai: Jilo u Hrvatskoj mi se jako dobro rači, osebujno palačinke s jagodami i čokoladom. Škola je jako stara. Školari u „mojem“ razredu su jako glasni i pri podučavanju hrvatska dica tako dobro ne pazu kot kod nas. Plitvička jezera su jedinstvena.
Zenka Vukman: Ljudi u Zagrebu su glasniji i grublji nego u Željeznom. Oni te na cesti krajpehnu, kot da te ne bi vidili. Staramajka moje hrvatske družice more izvrsno kuhati. Kad sam išla u trgovine, prestrašila sam se, kad sam vidila, da je sve jako drago. Ali nije, ja sam nek zabila, da su to kune, a ne eura.
Gjuana Spaqi: U ovom tajednu sam naučila nove stvari o Zagrebu, na peldu ča-to o banu Jelačiću ili o Crkvi sv. Marka. Zagreb ima fantastične parke, ar su njegovani i imaju zvanaredno lipe kitice. U Zagrebu je već krčmov nego kod nas, a jilo je svugdir odlično. Trgovine u Zagrebu imaju već prateži. Tribalo je nekoliko vrimena, dokle sam uptila da su cijene napisane u kuna.
Julia Rechtberger: U Hrvatskoj mi smo skupazrasli sa svojimi hrvatskimi prijatelji. Ljudi su svenek ljubazni, ali ne kanu da se pominaš engleski. Gost-majka kuha odlično. Obožavam hrvatsku kuhinju. Vodopadi Plitvičkih jezer su načinili veliki utisak na mene. Tote smo hodili 4 ure.
U školi moremo jisti i ručenje i objed.
Sabine Nagy: Cilj ove razmjene vidim u tom da se dica prilagodjuju novoj situaciji, novoj zemlji, novim ljudem i nepoznatim običajem. Školari i školarice na licu mjesta govoru i čuju hrvatski standardni jezik tr upoznaju Hrvatsku i nje lipotu.
